ДАВИД ЛАЛИЋ,: Ако желиш да уништиш неки народ, уништи му историју и културу!

РАЗГОВОР СА ДАВИДОМ ЛАЛИЋЕМ, ДОБИТНИКОМ КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ ''ЛАЗАРЕВО СЛОВО'', У РАЗГОВОРУ ЗА РАДИО АНДРИЈЕВИЦA СА УРЕДНИКОМ ДМИТРОМ ЋУЛАФИЋЕМ

ЋУЛАФИЋ: Господине Лалићу, добродошли! Реците нам нешто више о вашем дугогодишњем раду, наравно што се тиче књижевности и раду удружења у оквиру којих егзистира Удружење српских књижевника у отаџбини и расејању.

ЛАЛИЋ: Моје је задовољство да поздравим лично Вас и слушаоце радио Андријевице, радија, који је за кратко вријеме доживио епохални препород и задовољио укусе слушалаца свих профила, онако како то заслужују Васојевићи, највеће српско племе, које се на тренутак одрођено, вратило својем генетском огњишту.

Удружење српских књижевника у отаџбини и расејању за Црну Гору, Удружење ратних добровољаца, њихових потомака и поштовалаца 1912-1918. и Српско историјско-културно друштво ''Никола Васојевић'' су култне и изворне чланице, са вишедеценијском традицијом, ''Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине'', чији сам ја потпредсједник, и синоним су отпора дукљанизацији Васојевића.

Послије славне Немањићке историје и Душановог царства, Срби су преживјели пет стотина Данака у крви, жуту Аустроугарску империју и нацистичку Њемачку. Ипак, злочинац се вратио на мјесто злочина 1991-1999. године, бруталном злочиначком агресијом, деветнаест најмоћнијих економски и војно, земаља фашистичке Нато организације, у односу снага 1:800 у корист агресора, у највећој до тада употријебљеној сили на неку земљу. У часном и херојском отпору, у којем нијесмо поражени, насиљем нам је отета кућа у којој смо поникли, Света српска земља Косово и Метохија. У крви су отете српске земље Босна и Херцеговина, Српска Крајина, Далмација, Лика, Горски Котари, Кордун, Козара, Банија, Славонија, иако су Срби старосједиоци на тим просторина. Поређења ради, Мађари су у те крајеве дошли триста, а Њемци осамсто година послије Срба. На том простору је постојала још у деветом вијеку српска држава под влашћу династије Косеља, коју су Мађари звали Ратсорсаг или Српска земља. У сулудој антисрпској хистерији, нијесмо прихватили ропски менталитет. Постали смо свједок истине о великој несрећи српског народа, погрому библијских размера. Дали смо активну подршку својем распетом, закланом српском народу. У тим условима, као традиција и завјет, грунуо је отпор Гебелсовој варијанти деспотског режима и његовој колективној, шизофреној трансформацији од витештва до срамоте и издаје српских националних интереса.

У овим удружењима, вођени вјерским и патриотским инстинктом, пером и песницом, обзнанили смо истину о јуначком времену, у којем су живи завидјели мртвима, бранећи слободу и част, образ и достојанство наших предака, о којем се доскоро у ''Грмену великоме'' са шапатом говорило.

Покренули смо часопис за историју, књижевност и културу ''Глас Холмије'', који већ десет година излази на ћирилици и српском језику, објавили много књига, ућуткали примитивни коалициони хук о фалсификовању и затирању културних вриједности српског народа.

ЋУЛАФИЋ: Кажите, шта Вам је био мотив написати књигу ''Востани Сербие''?

ЛАЛИЋ: У условима потирања српског идентитета, историје, власт успостављена силом и полицијским терором политичке полиције, наметнула је мит о великосрпској опасности, чиме је потиснута истина о геноциду над србима који никада није кажњен. У насиљу деспотске олигархије на власти срушено је достојанство српског народа, српски национални корпус вриједности, вјера, језик, писмо, Косовски завјет на којем је утемељена Црна Гора. Репресијом је сузбијена свијест о драми српског народа, не осврћући се на Валтазара Богишића, творца ''Општег имовинског закона Црне Горе'', који у Даниловом законику, члан деведесет два, за народ Црне Горе истиче: ''Цијело је становништво племена Српског, говоре једнијем истијем језиком и сви су православне источне вјере''.

Екстремни режимски нарцизам, аполитичка економија, отворена диктатура, брутални капитализам, није било могуће издржати. На крају, кидисали су на рушење канонског предања вјековног постојања Српске православне цркве, стварајући новог човјека антисрпског расисту, заборављајући зулуме и злочине, турака, шваба, Трећег рајха, усташа, шиптара, агресију на Југославију и Савезну републику Југославију и ослободиоце Србе, представљајући као противнике и непријатеље олигархове насеобине.

У суноврату једног бесудног времена, у ''Бесудној земљи'', у којој је шизофрена идеологија располутила један исти народ и од њега направила два, бљеснула је идеја из историјске ризнице: ''Востани Сербие''.

ЋУЛАФИЋ: Ко је рецензент Ваше књиге и колико Вам је важна његова књижевна критика?

ЛАЛИЋ: Рецензију је писала српска пјесникиња и сликарка Милица Мирић. Породица Мирић, из Новог Бечеја, је дубоко закорачила у културну историју савремене српске књижевности и ликовне баштине. Мирићи су постали институција у књижевном и ликовном опусу и ниједна књижевна антологија ни енциклопедија сликарства, не може се замислити без њих. ''Мирићи од Бачке'', како их је назвао, њихов лични пријатељ Милић од Мачве, представљају јединствено сликарско језгро, називајући их лучоношама сликарског киста, дају огроман допринос духовне орјентације српског народа, поручујући нам да без познавања своје прошлости, нема и не може бити никакве будућности. Будући да сам борац по ратном инстинкту а емотивац у носталгији и узвишености, понирући у тмине вјекова, његујући слободарску и интелектуалну традицију Срба, не скидајући короту шест вјекова, књижевну критику Милице Мирић сам доживио као унутрашњи шапат Светог Саве, дајући ми узвишено мјесто међу комским вилама и боговима, ту гдје је учвршћен хришћански морал и етика, са пренаглашеном хришћанском врлином, званом патриотизам за српску земљу, на подкомском и божјем сценском простору на којем су се одвијале и још трају историјске драме.

Био сам њихов гост на међународним фестивалима поезије два пута и освајао награде.

ЋУЛАФИЋ: Шта мислите о култури у Васојевићима и да ли људи данас, по вашем мишљењу, довољно читају?

ЛАЛИЋ: Ако желиш да уништиш неки народ, уништи му историју и културу. Код нас постоје, деценијама, тимови људи који константно раде да избришу сваки историјски траг о Србима и њиховом језику, јер се дубина српског коријена мора мјерити језиком. Врхунац културно-духовног геноцида је фалсификована историја Срба, којој је циљ да заташка и уништи српски идентитет. У том правцу ишла је идеја о поробљавању српског народа и рушења васојевићког националног бића, при чему су наставни планови подређени фалсификованој историји, рушењу вјере, писма, језика, косовског завјета. Уведени су стереотипи и импровизација у култури, из процеса рада скрајнути најјачи асови, сломљени најјачи карактери, на српску православну цркву кидисали нововјерци и од словенске ''черногорије'', створили латински Монтенегро.

Угашени су ''Времекази'', престижни саборник за науку и културу. Замислите ту малу памет, која је заборавила на свијетли бљесак јунаштва, славе и легенде, којим се мјери снага једне вјере и расе, заборавила да је на овим просторима писано Мирослављево јеванђеље, најзначајнији ћирилични споменик српско-словенске писмености из дванаестог вијека, основана прва школа у Краљима и ''Коњушка универза'', да је овдје рођена плејада књижевника, пјесника, научника свјетског гласа, доктора наука, којима је генерал, доктор наука Лука Кастратовић посветио озбиљан рад од преко стотину импозантних личности.

Вријеме је показало да су нам преци били бољи од нас и да су својим подвизима засјенили потомке. Што се тиче читања данас, поуздано мислим да влада потпуна незаинтересованост, нарочито код младих генерација. Но дошао је коначно у Андријевичкој култури, тачније у Центру за културу и спорт ''Михаило Лалић'' и Радију Андијевица, тим енциклопедијског знања, који је одшкринуо врата свјетлости временима, када су живи завидјели мртвима, када су исписиване странице најславније српске историје, када су срби изгубили трећину становништва у ратовима за слободу и од 1804-1912 подигли петнаест устанака, а црква - вјековни чувар вјере, традиције и језика - надживјела петовјековно турско ропство и стала на пут турчењу и расрбљавању.

ЋУЛАФИЋ: Колико су, данас, читаоцима доступни прави садржаји?

ЛАЛИЋ: Одавно влада незаинтересованост за књигу, поготово данас у модерном времену, времену интернета, када млади а и остали могу тамо пронаћи своје сфере интересовања а и књиге, тако да је интересовање за писану ријеч све мање, а прави садржаји доступни само онима из сфере интересовања.

ЋУЛАФИЋ: Коју поруку Ви шаљете читаоцима кроз ваша дјела и стихове?

ЛАЛИЋ: У мојој поезији желим подсјетити на враћање души, оно из чега извире сваки поступак, оплемењивању, измирењу стања духа са злим намјерама са реалношћу, а и подсјетити на свијетли генетски словенски кȏд.

ЋУЛАФИЋ: Колико је тешко кроз поезију описати и одсликати данашњу стварност?

ЛАЛИЋ: Није тешко уочити и забиљежити све што нас је задесило у свакодневном животу у поодавно бесудном времену, сиротиње, мржње, разврата, моралног пада, безизлазности, гњева а и опраштања.Сјајни пјесник Влајко Видов Ћулафић, изненађен на лоше поступке блиских пријатеља, поентира стихом:

...''Никакви сте, а ипак сте моји,

не бих вас се никада одреко,

иако сам стопут залелеко,

гледајући какви сте несоји''...

ЋУЛАФИЋ: Шта вас као пјесника посебно мотивише да пишете и одакле црпите идеје за настанак ваших књижевних дјела?

ЛАЛИЋ: Живјети у завичајној васојевићкој колијевци преломних историјских догађаја, у којој су рођени примјери чојства и јунаштва, части, достојанства, различитих епоха, значи живјети без права, макар и у примисли, да оскрнавиш сјај својих предака, а са друге стране плејада тих дивова из извиискре, бранећи слободу, имала је и душу, знала је да воли, да продужи лозу и зида вјекове и таме и славе, из које извире надахнуће на комском и зелетинском природном сценском простору.

ЋУЛАФИЋ: Када се осврнете иза себе, какав је однос људи према стваралаштву некад и сад?

ЛАЛИЋ: Најбољи показатељ је то што су некад највеће звијезде са душом били пјесници, књижевници, филозофи... а данас су то глумци јевтиних серија, ријалити звијезде, жута штампа и све оно што деградира истинске људске вриједности.

ЋУЛАФИЋ: Прије него разговор приведемо крају, кажите нам шта за Вас значи књижевна награда ''Лазарево слово'' коју сте недавно добили?

ЛАЛИЋ: Књижевна награда ''Лазарево слово'', додјељује се за књижевност, историју и културу, као годишња награда, за књижевно-пјеснички рад, афирмацију српског језика и ћирилице, као и за публицистичко-истраживачки рад, на афирмацији српске културне баштине у Црној Гори и његовању патриоских осјећања. Установило ју је Удружење српских књижевника у отаџбини и расијању за Црну Гору и додјељује се на Видовдан.

У мојем братству књига је поред јатагана, тако да ће ''Лазарево слово'' заблистати, поред академика и доктора наука у братству, поред барјака Драга Вукајловог Лалића, примљеног из Карађорђевих руку, на Сувоме Долу код Сјенице 1809. године, поред два ''Данилова крста'', седам ''Бијелих орлова'', десет Обилића медаља, ''Карађорђеве звијезде'', ''Албанске споменице'', ''Француског крста дивизијског ранга'' којег је лично уручио Франш Д епере Мартину Лалићу, поред три ''Партизанске споменице'' 1941. године, поред ''Златног ордена Првог степена Дража Михајловић'', поред ''Благодарја'' Српског удружења ''Ћирилица-Добрица Ерић'', ''Грамоте'' Московске, савеза писаца Русије и других признања из свијетле прошлости Лалића.